Igra--sudbine

ponedjeljak, 01.05.2006.

xxx Prilicno dugo se nisam javljala.. hm.. tako mi se ne pise nista u stvari nemam vremena ni za sta :) a i mislim da bih mogla zanimljivije pisati tek kad dodjem kuci.. previse sam euforicna zbog svega toga.. pa ovde sam skoro 9 meseci sto je previse previse je.. bas sam citala svoj poslednji post.. mislim smorila sam sa tolikom srecom.. na kraju krajeva, sad kad razmislim nije to bilo nista posebno.. jbg srela sam tipa koji je slucajno iz iste zemlje kao i ja, koji je slucajno zbrisao odatle kao i ja.. i sta jos da kazem nazvala me najbolja drugarica da dolazi.. dobro sad to jeste vec sreca.. medjutim shvatila sam da sve ovo piskaranje mozda necemu sluzi, malo se ispraznim.. ali opet ne znam... citam par blogova i jesu mi zanimljivi (ne mogu reci) ali ne znam kao da je to jedan drugi svet.. cudno je kao ona varijanta sa "ja" is nekog prethodnog posta.. sve ovo na netu nekako je postala monotonija ne znam mozda nesto bude sad kad Bojana dodje, mislim bice sigurno kao i kad je Maja bila.. ALI ja tada nemam vremena za komp i nekako izgubi se ta spontanost!! so sledeceg pisanja.. valjda.. mozda cak i iz NS-a jos samo 15 DANA

utorak, 18.04.2006.

Bezrazlozno srecna.. Hello people! Sta ima novo? Brinem jer ovo "stanje" u kome se nalazim zaista je cudno... najblaze receno.. znam da je prolece i da sreca zaista moze biti bezrazlozna ali ovo?!?.. mozda malo preterujem.. ne znam jednostavno se dogadja i odlucila sam da cu jednom pustiti stvari da se dogode.. i tako danas idem na fax i naravno kasnim ali me to bas mnogo ne dotice ionako sam ujutro imala tako dosadno predavanje vec cu smisliti nesto da se opravdam! i svracam da uzmem kafu dole u Starbucks-u.. i tako zapocinje moj predivni dan! Malo pateticno ali jbg zaista ponekad moze da se dosegne savrsenstvo i to kad se najmanje nadamo!! Izlazim napolje sa toplom kafom i ogromnim suncanim naocarima - da konacno je ovde suncano u punom smislu te reci! i tako kontam nesto da mogu da prosetam do sledece stanice, ali budimo realni shvatam da sad vec uzasno kasnim.. sedam u bus i tako mi je super (nisam nikad zamisljala da cu ovo ni izgovoriti a kamoli napisati:) .. dosla sam na fax i obavestena sam da nam je otkazan prvi cas na koji sam ja tako lepo zakasnila.. - ironicno ali ovo je tek pocetak! Tako mi je brzo proslo i sledece predavanje i ono posle toga.. vracam se kuci sa May i zove me Ivana (moja sestra koja je isto ovde samo znatno duze od mene) da se nadjemo u gradu da malo "pogledamo" po Oxford street-u nismo dugo kupovale nista Nasla sam savrsene cipelice i da ne pricam previse naravno da sam ih kupila.. I tako kod Ivane toliko novih dogadjaja kao po obicaju.. Krecem kuci oko 4 i tako.. smeskam se tipu u busu bez nekog posebnog razloga - kao sto sam rekla vec 100 puta.. i tako i on gleda mene.. i odjednom meni zvoni tel - Bojana! Zamislite koliko sam samo srecna bila i zbog tog poziva.. i naravno kad mi je rekla da DOLAZI u Lo za spring break skoro da sam pocela da vristim.. i tako sva u soku i sa jos vecim u glupljim (pretpostavljam) osmehom zavrsavam razgovor.. tip (na kojeg sam vec zaboravila) mi prilazi i ja sad vec smisljam sta da kazem kako da se opravdam za svoje glupo gledanje i on mi se obraca na srpskom!! Kaze ja sam Marko slucajno sam te cuo kako pricas odakle si?!? Ja sam u soku.. izlazim na sledecoj stanici i on izlazi sa mnom i sedamo u pub da popijemo pice - zaboga ovo treba zaliti.. Marko je iz BG-a i studira ovde - arhitekturu i tako smo se bas ispricali - znte osecaj kad u "tudjini" sretnete nekog "svog".. eto nekako imam osecaj da ga poznajem odavno - opet gluposti ali.. Eto moj savrseni dan jos nije gotov veceras dolaze neki drugari - neko druzenje kokice i tv.. mislim valjda nista ne moze poci po zlu i upropastiti mi ovakav dan.. Tako sam srecna....

subota, 15.04.2006.

ne znam Ne razumem neke stvari .. hm.. da li je to cudno?!? Daa, mislim da jeste.. jer, kako kaze moj ujak, najpametniji sam bio kad sam maturirao.. e pa nisam ja bas mnogo odmakla od tada, mislim tek sam prva god faxa - isto se osecam kao i da sam maturirala pre deset dana.. sta je ovo?! Neko novo licno iskustvo ili samo jos jedan krug na ringispilu?!? Sad vec ne razumem zasto ovo uopste pisem subotom uvece kad se svi normalni ljudi zabavljaju negde u diskoteci.. hm.. postoji razlog..postoji nesto jace od mene i moje zelje za ludim provodima o kojima i ne pisem ovde.. zasto ne pisem?!? ne znam nema odgovora.. pricam danas sa "poznanikom sa bloga" i kaze da bih mogla malo vise da se otvorim i da bih bila zanimljivija (nije ovo bas tako rekao ali znam da je mislio).. postoji razlog (negde duboko u mojoj tamnoj dusi!! - ovo je samo jedna glupa sala ) Zasto ne pisati otvoreno o nekim stvarima?! Ne znam jednostavno sam htela videti kako ce sve ovo funkcionisati.. u sustini ja bas ne marim za misljenje drugih (sto ponekad moze biti lose) ali danas razmisljam, sto ne bih jednom u zivotu poslusala nekog stranca i progovorila.. eh.. kako dobijem inspiraciju za pisanje kad se nalazim daleko od kompa a sad kad sam solo (Mery je otisla opet kuci Uskrs joj je) i bolesna sam (navukla sam tempearturu do 38,2 fuj mrzim prolecne prehlade, pogotovo kad nema mame da me smara sa "toplim cajem") i nemam bas neke opcije za zabavu ja ne znam o cemu da pricam.. dobro to je sad mozda i relativna stvar.. see ya

četvrtak, 13.04.2006.

Zivot Zivot je zaista okrutan.. iz dana u dan se desavaju strasne stvari.. zaista ostajem bez reci na neke dogadjaje.. ali sve to pokazuje da neko to od gore vidi sve.. neko vuce konce i ipak kontrolise ovaj svet.. mozda je to strasno kad se desi bas nama, meni.. ali kad bolje razmislim sta sam ja?! JA.. prvo, poslednje i jedino gramaticko i zivotno lice. Ne treba reci ni najvaznije, ne treba reci ni jednine, jer mnozina ne postoji.. Samo JA je ranjeno, samo JA boli, samo JA pati, samo JA gladuje, smrzava se, voli i mrzi.. Samo JA sve razume i nista mu nije jasno.. Sve nekako nema smisla ako se, na kraju krajeva, ipak nekako ne povezuje sa MNOM.. kao sto sam rekla ipak najvise boli kad neko povredi MENE.. ma koliko imali saosecanja sa drugima JA uvek preovlada.. sve je drugacije kad se "nesto" dogadja "nekom".. ne pisem ovo bez veze.. zvoni mi jutros tel i zove me drugarica, JA je bilo srecno sve dok nisam cula njen jecaj, njeno tesko disanje.. otisao je.. ko? sta? gde? Bojana pricaj vise (pocinjem da budem nervozna i grozno mi je)... ona pocinje da place i kroz suze mi govori.. umro je.. ne razumem.. Ivan je umro Najlepsa.. cutim i samo suze pocinju da mi se kotrljaju niz lice.. ogromna praznina.. kraj.. nema ga vise.. Pitate se ko je to?! Da moj drug iz razreda.. isli smo u gimnaziju zajedno..imao je leukemiju... odvratno kako zivot podeli cudne karte i dozvoli da malo igramo i ponadamo se da je ipak moguce sa losim kartama zavrsiti partiju.. ne.. ipak on vadi keca iz rukava i sve je gotovo.. Ne mogu da verujem.. nema ga vise.. Svi smo znali da ce se jednog dana desiti ali potajno smo se nadali da nece biti uskoro.. Uzas.. nije valjda opet sudbina?!? Sto je previse previse je.. Ono sto me je navelo da napisem sve ovo jeste jedna devojka koja je na blogu napisala tuznu pricu.. polusestra je mozda mongoloid!! Strasno, nesto tako malo i nevino a vec osudjeno.. ne sumnjam da ce biti obasuto ljubavlju ali zasto?!?! Zasto je moralo da bude kosooko?!? Zivot je cudan i ne treba da mu okrenemo ledja ni jedan jedini tren, podmestice nam nogu dok i ne trepnemo.. pozz do sledeceg puta... JA...

srijeda, 12.04.2006.

Kisaaaa Evo me, konacno.. tako nisam imala inspiracije za pisanje.. bas sam se smorila sa ovim vremenom, ova dosadna kisa pada kao da nikad nece stati.. ponekad se budim sa neopisivom zeljom da odem negde gde kisa pada jednom godisnje ili uopste ne.. mmm. to bi bilo sjajno ali opet ne znam kako bih bez Londona.. Tako upadam u neku depresiju, stalno sam pospana i sve me mrzi.. Ja jesam uvek za akciju ali kad kisa napolju pljusti jednostavno ne bih ustajala iz kreveta ovaj grad je tako siv i svi negde zure.. postajem preumorna potrebno mi je malo da iscooliram negde nekih 5-6 dana i mislim da bih se vratila u normalu.. Ovo postaje zabrinjavajuce - ako sunce ne sine u narednih nekoliko dana puknucu

nedjelja, 02.04.2006.

osvrt.. Maja je otisla kuci tako mi je brzo proslo ovo vreme koje je provela ovde.. po ceo dan smo visile u gradu i obilazile po ko zna koji put Lo uzduz i popreko.. trenutno sam ostala tako sama... i prilicno sam tuzna.. ne znam.. Mery je otisla kuci ove nedelje pa je meni bilo super sto je Maja ovde.. nisam ni skontala koliko mi nedostaje drustvo.. Mada necu da smaram "tugom" kad mogu da pricam o lepim stvarima.. Naime (necete verovati) opet sam morala na London Eye!! Za nepoverovati Maja je insistirala da se "zezamo" mada ne vidim kakvo zezanje moze da se "desi" tamo nema veze - mislim da me ljudi tamo vec poznaju, samo ocekujem sledeci put da mi kazu nesto u stilu - O opet ti kako je u zivotu? Sto se tice Najlepseg ima i tu novosti... Zove on neki dan i javi se Maja, sav se zbunio (ko to moze osim mene govoriti srpski)?!? Definitivno me smatra svojom devojkom (kaze on to tako opusteno da se pribojavam) i sta ja na to?!? Hm, pa.. videcemo videcemo u svakom slucaju jedva cekam da ga vidim pa sta bude bice - igra sudbine se nikada ne zavrsava

subota, 25.03.2006.

Susret Idem ja juce sa faxa i dogovor je bio da se nadjem sa drugaricom kod Tate-a, idemo malo da prosvrljamo galerijom, nismo dugo bile, i da se ispricamo malo, kafica i to (kao kod nas!!).. Zasto bas Tate? Zato sto ja obozavam tu galeriju!! To mi je jedna od prvih uspomena na London - kad sam prvi put bila ovde (letnja skola) sa Majom (teacherka) sam dosla tu i odusevila se!!! Od tada to mi je jedno od omiljenih mesta u Lonodnu! Dosla sam malo ranije Christina je zapela u prevozu (naravno) i tako sedim ispred i pijuckam kafu kad ide neka devojka.. ne obracam paznju.. kad mi se priblizava sa osmehom na licu.. jebote prividja mi se!!Ne mogu da verujem, prilazi blize i prepoznajem je... to je Maja!!!! Moja Maja!!! Alo ljudi Novi Sad u Londonu!!! Ne mogu da verujem, tako cudna situacija, ja da budem ispred Tate-a bas tada... Obozavam je, na njen nagovor sam i dosla u Lo.. Otkud ona ovde sada, zaboga?!? Zasto mi se nije javila?!? Vristimo obe i nagovaram je da ide sa nama u galeriju.. pita ona sa kim "vama", ja reko' cekam drugaricu... ona kaze ne cekas ti drugaricu draga - nego mene!! Nista mi nije jasno!! Ali Maja objasnjava - zvala je pre nekoliko dana da dolazi, ja nisam bila kuci i Mery je primila poruku i vrlo brzo se dogovorila sa Majom da me iznenadi!! Znaci Christina uopste ne dolazi! Hm.. ne mogu da verujem izabrala je Tate!!! Kako je lepo kad te neko iznenadi!! Jos uvek ne mogu da verujem!!! U soku sam... Maki ostaje samo 10 dana :( ali iskoristicemo to najbolje!!! Sreca pa je lepo vreme... Ispricala sam joj za Najlepseg i njen prvi komentar je bio - nemoj sad da odes u SAD! Kod koga cu ja doci ovamo? Hm.. necu ne brini, valjda.. Zasto ljudi misle da bih ja tek tako otisla?!? mislim nije da sam se za London bas mnogo premisljala.. ali opet.. takooooooo volim London! Opet sudbina - ne mogu da verujem ovo vec postaje scary

četvrtak, 23.03.2006.

Poziv... Wow, jos vise verujem u sudbinu.. sedimo danas cimerka i ja u stanu i dolaze nam neki prijatelji.. sve tako krene prica i gde cemo, sta cemo, vreme se znatno poboljsalo.. hocemo do Big Bena malo prosetati (cimerka je opsednuta satom - ove godine smo se vec 8 puta vozili na London Eye-u, ne bi li ga videla kako zeli).. Elem, odbacili smo tu njenu ideju.. mislim razumite me!!! Zvoni telefon javlja se Mery i vice da je za mene.. -Hello! -Najlepsa ja sam... Ne mogu da verujem da je zvao.. mislim nisam navikla na pozive iz Amerike u ovo doba (kod njega je sad 1 ujutro).. mozda mi se sudbina osmehuje?!?! Najlepsi ima predlog - idemo zajedno na more!! Van sebe sam.. obozavam ga... Boze nisam se valjda zaljubila?!?! Jedva cekam 15. maj da idem za Novi Sad i tada cu ga videti.. kakva slucajnost slecemo isti dan.. jos da se sretnemo na aerodromu i buuummm odoh ja za SAD ionako je London taaaakoooo tmuran :)

petak, 17.03.2006.

XXX "Otkad nisi kraj mene, sve mi je losije, s drugim sam jos po navici, greska za greskom, al' briga me... tuzni su ljudi kao ja, zavole kad izgube, da si bar shvatio s njim je bilo nebitno. A tako trebam te, strah me je to priznati, bez tebe nisam ista, ne mogu vise ziveti. Namerno sam se povredila, da sam bila bar hrabrija. I sad, daleko od tvog pogleda, pravim se da sve ide nabolje, cekam tren istine, da priznam koliko zelim te, kasno je.... ne smem... PONOS JACI JE..."

utorak, 14.03.2006.

Ostaje mi to sto te volim "Ne volim da govorim o ljubavi – opste poznata fraza, ipak kada pisem otvaram svoje srce, nekom novom, nepoznatom a opet tako bliskom, tako tajnom… Sta me navodi na ovo? Pa zar je potreban razlog da sagledamo realnost? Ne.. Ali ipak sve se desava sa razlogom, sve ima svoje zasto pa sigurno i moje reci koje ostavljaju trag na belom papiru kao neki trajni oziljak. Volim – kako velika rec, tako opterecujuca mozda u ovom trenutku, jednom ce biti melem za dusu.. ali jednom.. Ljudi se menjaju, odlaze, dolaze, prolaze pa tako i ja. Idem za svojom srecom, za svojim zivotom – misleci da radim najbolje, u stvari ne vidim drugu stranu medalje, ne vidim da je ipak sve tu negde, oko mene, u vazduhu. Znam ja, teoretski, sta je problem – bojim se.. Bojim se ljubavi.. Tesko je glumiti santu leda kada je hladno, kada je toplo, nebitno… Tesko je biti sam, nemati onu slatku tajnu, malu zelju u srcu, tesko je imati tajnu, ne podeliti je ni sa kim. Da eto priznajem, tajna je tu! Krijem da te volim i to me boli jer ne znam gde si, jer ne znam sta mislis. Mogu se zavaravati i glumiti nedostiznu, mogu ali dokle? Dokle biti stranac u raju? Potrebno je samo malo tvoje ljubavi da se led oko mog srca pocne topiti, potrebno je samo malo ali ti ne vidis a i kako bi kad sam ja to tako dobro upakovala da se ponekad i sama zamislim – gde je moje srce?! Prvo priznanje! Samo da nije i prva licna greska sta reci na kraju? Koga razotkriti ili kome razotkriti? Sta treba uraditi? Moliti za mrvu ljubavi? Mislim da za to treba promena iz korena, novi list za koji jos nisam spremna, pa zato svako nosi svoj teret, zato cu da nosim dok neko ne vidi da mi je tesko, da ne mogu sama jer za ljubav je potreno dvoje! Ostaje mi to sto te volim… " I opet se sve nekako vrati na pocetak na sudbinu.. ovo je "pricica" koju sam napisala na parcetu starog papira pre par meseci i zelela sam samo da vidim da li cu se posle odredjenog vremena osecati isto... mmmm... ipak se desilo nekoliko jaaako vaznih stvari tako da nemam bas takvo misljenje prema ljubavi ali... sve je to nekako igra sudbine :)

ponedjeljak, 13.03.2006.

PRIJATELJI O tako lepa, na zalost strana rec! Kad malo bolje razmislim imam svega par onako dobrih iskrenih prijatelja.. mozda mi je i drago zbog toga... ipak kad sam ovako daleko od kuce mnogo mi znaci kad mi ujutro zazvoni tel i cujem ono vristanje "Heeey BG ovde mala jel si ustala?...." naravno da mi suze krenu ... ponekad sanjam da se budi i neko mi govori "Dobro jutro" i kad taman pomislim da se "desava" probudim se uz zvonjavu sata i trcim u kupatilo i na fax.. i tako iz dana u dan.. crveni bus pa metro pa fax i kuci opet isto.. nije klise kako se cini - ipak nije isto jer je svaki dan nesto drugacije svaki dan srecem neke nove ljude, nova lica.. verovali ili ne ne secam se da sam ikad srela istu osobu u busu.. cudno je.. dok sam bila u Novom Sad sve je bilo nekako poznato isti ljudi.. i covek bi pomislio da bilo ko od njih moze da ti bude prijatelj a opet nije tako.. nije tako ni blizu.. svi su otudjeni kao i ovde.. u sustini nema razlike.. dobro mozda malo u boji nisam bila u NS-u neko vreme pa ne znam kako stojimo sa obojenima.. meni su dragi ali ovde ih bas ne vole... Elem da se vratim onome zasto sam i pocela da pisem.. zelela sam da kazem kako se ponekad osecam tako usamljeno bez igde ikog svog.. ok zelela sam ovo ali ipak zelela sam da moja naj drugarica bude sa mnom jer tada je sve akcija, ovako (teska srca priznajem) ipak, nisam sama sebi dovoljna... uhvatila sam sebe da sam par puta pozelela da ostanem u krevetu i dosanjam vec "oteran" san.. necu opet o snovima, vec sam pisala o tome.. koga zanima procitace :) pozzz

nedjelja, 12.03.2006.

Vreme Sad mi je stvarno dosta ove glupe kise.. kad su mi govorili nemoj London previse je to ruzno vreme za tebe.. naravno da sam rekla ha sta vi znate, briga me... e sad bih ja malo setala Zmaj Jovinom po suncu, sela u neki kafic i otpadala ceo dan.. ovde toga nema srecna sam ako pokupim kafu za usput dole u zgradi :) ali kako rekoh sama probala sama se opekla! Jebiga nije ipak sve tako crno, ipak mi se snovi ostvaruju sto sam ovde pa malo kise, na kraju krajeva, ne znaci potop...

petak, 10.03.2006.

Promena Kako je sve cudno i promenljivo.. posle onakvog raspolozenja sinoc stize mi poziv iz inostranstva... Zamisljate od koga?!? Naravno od Najlepseg!! sva sam van sebe... jako sam srecna.. sudbina - i tek kako se okrece.. juce umirem a danas letim do neba.. Naime rekla sam mu sve sto mi je bilo na srcu i pozvala ga da procita ono od sinoc... Rekao je da nije znao sta osecam prema njemu i da je to OBOSTRANO... zamislite obostrano tako teska rec, ali tako lepa.. pogotovo iz usta nekog do koga vam je jaaaaako stalo... Sad shvatam da sam mu trebala reci mnogo ranije (rekao je da on TO oseca prema meni od prosle nove godine!!!!) Hey vise se i ne secam kad je to bilo :).. sada nije ni bitno.. znam da sam ipak voljena... mnogo znaci, verujte... samo jedan "mali" problem.. hm mali on je jako daleko trenutno... Amerika.... ali jedno pitanje me je zagolicalo - prva njegova recenica posle mog Halo - pa dobro Najlepsa zar si cekala da odem u Ameriku pa da mi to kazes?!? Hm... niko se nije naucen rodio - pogotovo ne ja.. NIKAD ne mogu nista nauciti od drugih SVE moram probati na svojoj kozi.. jebiga ljubav je takva pravimo se pametni dok nam ne pokaze da smo malecni i smanjujemo se sto smo vise zaljubljeni.... dakle izgleda da se led i sa mog srca poceo topiti... kap po kap do 15. maja bicu savrsena....

četvrtak, 09.03.2006.

Bulevar slomljenih snova Svi sanjaju nesto... I ti sanjas nesto, nekog... a ja sanjam tebe... Znas li to moj carobi prince? Vec sam svima rekla da cu te zaboraviti, da te necu spominjati, suzu nijednu zbog tebe proliti ali.. opet si tu... u mom srcu, mojim snovima.. opet si tu nepozvan kao i u mom zivotu.. Dodjes bez poziva i ostanes toliko dugo dok me ponovo ne sravnis sa zemljom... Kao Feniks ustajem iz pepela ali ne vredi, ti se uvek iznova vratis i pocinje sve ponovo... Bezim od stvarnosti, bezim od tebe - jedini izlaz su mi snovi i ti si se sada pojavio i u njima.. STA HOCES OD MENE?! Zaposeo si me celu kao neka magija... kao magija, dim usao si u mene i kako god pokusam da te izbacim udjes mi kroz svaku poru na kozi, udjes jer samo ti znas gde sam najslabija, samo ti znas kako me povrediti i opet doci po svoje... hm svoje... sve moje je tvoje, na zalost... ja vise ne postojim zivim samo zato sto ti zivis negde na nekom drugom kraju sveta... negde hodas ovom zemljom i gledas isto sunce kome se molim da ne svetli vise. Da se ugasi vec jednom i oslobodi me tebe.... ali ne vredi dodje mesec, izdajnik, i on je na tvojoj strani i kad mislim da je sve bolje, da se sve odvija prema MOM planu, da cu jednom zaspati bez tebe u mislima i srcu, ti dodjes u moje snove i slomis mi sve nade... Zasto to radis, pusti me da te se oslobodim kad me vec ne volis.... pusti me de zivim bar u snovima kad na javi ne mogu... molim te pusti me... slomio si mi srce, ne jednom nego nebrojeno mnogo puta i jos uvek to radis...kao namerno, lomis me do kraja... znaj da ce doci vreme kada vise neces naci nista... kada necu ponovo ustati i okrenuti drugi obraz.. doci ce vreme kada ni sam neces znati zasto si OPET dosao u taj Bulevar slomljenih snova. Neces znati jer moje srce vise niko nece sastaviti, ti si ga zgazio.... Sad ti je zao?! Vidim li ja to suzu u tvom oku? Ma naravno da ne samo mi se cini kao i sve do sada... Samo sanjam kao i do sada... Sanjala sam da si me voleo, sanjala sam da si me zeleo... samo sam sanjala ti NIKAD nisi osecao nista prema meni... a toliko sam te zelela... znas i sam, svima govorila da mogu sve sama, ali ipak broj jedan je tuzan broj.. na vrhu jesam ali sam zgazena.. izgubila sam i svoje snove... Molim te nemoj da ih unistis kao i moje srce 0 jedino od njih jos zivim....

<	svibanj, 2006
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv